Пређи на садржај

Магнус IV Шведски

С Википедије, слободне енциклопедије
Магнус IV Шведски
Магнус IV Шведски
Лични подаци
Пуно имеМагнус IV Ериксон
Датум рођења1316.
Место рођењаНорвешка, Шведска
Датум смрти1. децембар 1374.(1374-12-01) (57/58 год.)
Место смртиБормафјорден, Шведска
Породица
СупружникБланка од Намура
ПотомствоЕрик XII Шведски, Хокон VI Норвешки
РодитељиЕрик од Седерманланда
Ингеборг од Норвешке
ДинастијаБјалбо
Краљ Шведске
Период1319. - 1363.
ПретходникМатс Кетилмундсон
НаследникАлбрект Шведски

Магнус IV Шведски (1316 - 1. децембар 1374, Бормафјорден) је био краљ Шведске и Норвешке (1319—1363) из династије Бјалбо, тј. Фолкунг.

Краљ Норвешке

[уреди | уреди извор]

Магнус је од свог деде, норвешког краља Хокона V, наследио норвешку круну. Пошто је у суседству била са јачом државом него што је била сама и државом од које је зависила у снабдевању житом, Норвешка се покорила Шведској и тако је почела прва историјска персонална унија Шведске и Норвешке. Унија Норвешке и Шведске одржала се током већег дела XIV в. (1319—1371 г.), не вршећи, уосталом, приметни утицај на уређење Норвешке, која је сачувала своје старо право и политичку организацију.[тражи се извор]

Слаба централна власт

[уреди | уреди извор]

У Шведској за време његове владавине јача феудална аристократија, која фактички и управља земљом, потискујући његову власт. Настојао да се ослони на ниже племство, на грађане и на слободне сељаке, али без успеха. Утицај феудалне аристократије и даље је растао. Власт је све више прелазила на државни савет, који су чинили представници више аристократије.

Претендент за Дански престо

[уреди | уреди извор]

Године 1322. умро је дански краљ Кристоф, а Дански престо је осам година био упражњен и Магнус је наравно то искористио и освојио део Данске територије и те територије су изгубљене тек после Магнусовог збацивања с престола.[тражи се извор]

Пад с власти

[уреди | уреди извор]

Магнусова спољна политика, усмерена против Новгорода, била је неуспешна и није му донела ништа друго сем дугова. Он је узимао зајмове и од папа, и пошто их није вратио, био је искључен из цркве. Аристократија, незадовољна њиме, више пута је дизала устанке против њега и, најзад, га је збацила 1363. г. На престо је био изабран Албрехт, син мекленбуршког војводе.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Magnus Minniskiöld
 
 
 
 
 
 
 
8. Birger jarl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Ingrid Ylva
 
 
 
 
 
 
 
4. Magnus III of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ерик X Шведски
 
 
 
 
 
 
 
9. Ingeborg Eriksdotter of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Richeza of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
2. Ерик од Седерманланда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Adolf IV, Count of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
10. Gerhard I, Count of Holstein-Itzehoe
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Heilwig of Lippe
 
 
 
 
 
 
 
5. Hedwig of Holstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. John I, Lord of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
11. Elisabeth of Mecklenburg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Luitgard of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
1. Магнус IV Шведски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Haakon IV of Norway
 
 
 
 
 
 
 
12. Magnus VI of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Margrét Skúladóttir
 
 
 
 
 
 
 
6. Haakon V of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Eric IV of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
13. Ingeborg of Denmark
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Јута од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
3. Ingeborg of Norway
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Günther, Count of Arnstein
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Euphemia of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Wizlaw II, Prince of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
15. unnamed daughter of Wizlaw II, Prince of Rügen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Agnes of Brunswick-Lüneburg
 
 
 
 
 
 

Литература

[уреди | уреди извор]